multipla skleroza, neuronet.rs, freepik

Iako oštećenje koje multipla skleroza (MS) uzrokuje u mozgu nije vidljivo spolja, ono može da izazove širok spektar simptoma. U nastavku navodimo šta se dešava unutar mozga onih koji žive sa MS, kao i na koje sve načine može da se zaštiti ovaj ključni organ.

Multipla skleroza: Sve je glavi

Multipla skleroza (MS) je bolest centralnog nervnog sistema koja oštećuje mozak, kičmenu moždinu i optičke nerve. Karakterišu je lezije ili oštećenja tkiva koja nastaju kada se imuni sistem ne ponaša normalno i napada ove oblasti.

Iako su mnogi simptomi MS u celom telu uzrokovani lezijama koje nastaju ili na mozgu ili na kičmenoj moždini, kognitivni simptomi MS (oni koji se odnose na pamćenje, jezik i rešavanje problema) su uzrokovani samo lezijama koje nastaju na samom mozgu.

Lezije na mozgu su znak MS-a, ali to nije jedini način na koji MS može uticati na funkciju mozga. MS takođe može doprineti atrofiji ili smanjenju mozga tokom vremena – proces koji se dešava kod svih ljudi prilikom starenja, ali obično se događa mnogo brže kod ljudi sa MS-om. Atrofija mozga naročito može doprineti kognitivnim simptomima MS-a.

Šta se dešava kada MS napadne mozak?

Kod većine ljudi koji boluju od MS-a simptomi bolesti se pogoršavaju iznenada ili tokom pogoršanja simptoma.  Tokom egzerbacija dolazi do upale u krvotoku, što je prvi korak ka relapsu ili novoj leziji na mozgu. Tokom ovog procesa ćelije imunološkog sistema i druge supstance koje ulaze u mozak “regrutuju”  lokalne ćelije koje onda izlučuju inflamatorne supstance u to područje. Neke od ovih ćelija i supstanci napadaju mijelin, belu masnu supstancu koja pokriva nervna vlakna u mozgu i drugim delovima tela.  

Nervno vlakno (poznato i kao akson) je dugačak, uski deo nervne ćelije (neuron) koji se proteže od glavnog tela ćelije i prenosi signale iz nervne ćelije u druge ćelije i tkiva. U zavisnosti od toga sa kojom ćelijom ili tkivom je povezana, nervna ćelija može da učestvuje u velikom broju normalnih telesnih funkcija, od razmišljanja i razgovora do hodanja i pomeranja ruku.

Mijelin deluje kao zaštitni sloj spoljašnje strane nervnih vlakana. Kada dođe do njegovog oštećenja, nervna vlakna postaju izložena, što može da dovede do toga da signali iz mozga budu pogrešno ili manje efikasno preneti.

Atrofija mozga: U čemu je problem sa gubitkom moždanog volumena

Prilikom starenja svi ljudi gube moždani volumen – ovaj proces poznat je kao atrofija mozga, ali kod ljudi koji imaju MS, ovaj proces se obično dešava mnogo brže.

Normalno je da svi na godišnjem nivou izgubimo 0,1 do 0,5 procenata moždanog volumena. Međutim, kod ljudi sa MS-om taj opseg je obično 0,5 do 1,35 odsto.

Kada lezija izazove odumiranje velikog broja nervnih vlakana, mijelin se u potpunosti izgubi iz područja mozga izvan te lezije. To je zato što nervna vlakna mogu biti jako dugačka, šireći se od jednog dela mozga ka drugom. Lezija u početku može da utiče na samo mali deo nervnog vlakna, ali kada nervno vlakno odumre, mijelin se gubi čitavom dužinom tog vlakna, a ne samo u onom delu koji je zahvaćen lezijom.

U mozgu postoje dve glavne vrste tkiva: siva masa i bela masa. Siva masa se sastoji od glavnih tela nervnih ćelija, dok se bela masa sastoji od nervnih vlakana koja se protežu iz ovih tela. Bela masa dobija boju od mijelina koji okružuje nervna vlakna, tako da kada se mijelin izgubi u predelima van lezija, obično uzrokuje atrofiju bele mase.

Međutim, atrofija mozga izazvana MS-om ne zahvata samo belu masu. Gubitak nervnih vlakana može da dovede do smrti čitavih nervnih ćelija, što znači gubitak glavnih tela nervnih ćelija koje čine sivu masu. Atrofija sive mase više je povezana sa funkcionalnim posledicama nego atrofija bele mase.

Međutim, naučnici još uvek ne znaju koje simptome uzrokuje atrofija određenih delova mozga, jer je ljudski mozak toliko komplikovan organ da je nemoguće odrediti koja disfukcija nastaje u kojem delu.

Kako nastaju moždane lezije u MS-u, koji su kognitivni simptomi MS, kako izgleda početak MS i kako da očuvate zdravlje vašeg mozga saznajte u novom tekstu sledeće nedelje.

Izvor: Everydayhealth.com

OSTAVI PORUKU

Please enter your comment!
Please enter your name here